Сајам туризма у Београду

Под слоганом „Кад је одмор није тешко“ у среду, 22. фебруара 2023. године у Београду, председник Републике Србије Александар Вучић свечано је  отворио 44. по реду  Међународни сајам туризма и 18. Међународни сајам хотелско-угоститељске опреме HORECA -Опрема. Традиционално, Туристичка организација града Лесковца учествује  и на овогодишњем сајму туризма и представља туристичку понуду града и околине, са посебним акцентом на „Роштиљијаду“ и „Карневал“. Туристички адути Лесковца промовишу се у Хали 4, а с обзиром на атрактивну позицију штанда и досадашњем интересовању, очекивања су да ће, као и претходних година, посећеност бити на завидном нивоу. Штанд ТОЛ-а посетили су  министар туризма и омладине Хусеин Мемић, директорка ТОС-а Марија Лабовић, директор ТОБ-а Миодраг Поповић и његов помоћник Слободан Унковић, директор Агенције за туризам Северне Македоније Љупчо Јаневски, делегације Турске и Грчке и многи други званичници, учесници сајма. Како би посетиоцима сајма дочарали дух и традицију Лесковца, у петак, 24. фебруара организована је прoмоција града и „Роштиљијаде“. Том приликом послужени су специјалитети са роштиља које су припремали студенти Високе пословне школе струковних студија у Лесковцу са смера гастрономија, „Лесковачко пиво“ и ракија из асортимана дестилерије “Поречје” из Вучја. Током обраћања, , директор ТОЛ-а, Небојша Коцић  поздравио је присутне у име градоначелника Лесковца др сци. мед. Горана Цветановића и у своје лично име, и позвао све посетиоце да дођу у Лесковац – град дуге и богате историје, добре забаве и непоновљивих гурманских специјалитета. У суботу, 25. фебруара, своје кулинарско умеће и посластичарске вештине на штанду ТОЛ-.а показаће ученици Трговинско-угоститељске школе у Лесковцу. За све посетиоце сајма припремљен је богат пропагандни материјал, а своју промоцију на овогодишњем сајму имале су брошуре „Културни туризам“, „Лесковац-манифестације „ и „Природне атракције“ у којима су обједињене  све оне туристичке вредности које дају просперитет развоју туризма нашег града. У организацији ТОС-а и ТОБ-а, у оквиру сајма одржан је састанак на теме формирања Регионалне туристичке организације Југоисточне Србије и заједничког учешћа и  промоције дестинација  у Северној Македонији, Грчкtој и Бугарској. Састанком су преседавали директорка ТОС-а Марија Лабовић и помоћник директора ТОБ-а Слободан Унковић а поред директора ТОЛ-а Небојше Коцића, састанку су присуствовали директори туристичких организација Сокобање, Ниша и Пирота. Током четвородневног трајања, сајам ће пратити  низ разноврсних садржаја изложбеног, промотивног, едукативног и забавног карактера, а ова значајна туристичка смотра је и прилика да се додатно учврсте постојеће сарадње са колегама и  успоставе нови контакти. Земља партнер на Међународном сајму туризма који ће трајати до 26. фебруара је НР Кина, а учешће је узело 350 излагача из 33 државе, међу којима је и осам нових држава са афричког континента.  

Такмичење у припреми највеће пљескавице

Екипа ресторана  „Колиба“ из Лесковца успешно је припремила и испекла највећу пљескавицу на свету на трационалном и меморијалном такмичењу “Новица Станковић – Шапоња”. Екипа у саставу Предраг Лазаревић, Љубиша Ђорђевић, Ивица Здравковић и Драган Цветковић  припремили су пљескавицу од 67,2 килограма, што је за 200 грама више од рекорда из 2021. године. Пречник пљескавице након печења износио је 171 цм, а дебљина је 2,4 цм. Такмичење је одржано у четвртак, 25. августа 2022. године у пратњи блех оркестра Елвиса Бајрамовића, прве трубе „Гуче 2022” и великог броја специјализованих акредитованих новинара и сниматељских екипа.

Царичин град

Локалитет Царичин град се налази на око 29 километара западно од Лесковца. Претпоставља се да га је основао Јустинијан V у VI веку. Био је црквено и административно-управно средиште целог северног Илирика и јако војно утврђење. Само налазиште се простире на платоу од 42 000 матара квадратних. Град је био окружен бедемима, а поред спољних утврђења откривени су и унутрашњи бедеми који град деле на три архитектонске целине, на које се надовезују широко подграђе и споменици у ближој и даљој околини. На највишем платоу, издиже се Акропољ који је био у служби архиепископије. Испод њега лежи Горњи град, чији је средишњи део представљао кружни трг где се одвијао јавни живот града и где су се укрштале главне градске комуникације. На јужни део Горњег града наслања се нова целина, Доњи град, у којем су откривени сакрални објекти, објекти јавног карактера и стамбена четврт. Царичин град је живео кратко. Већ почетком ВИИ века је у налету Авара и Словена срушен. На његовим рушевинама није подигнуто ново насеље и тако је задржао чисту основу рановизантијског и дух хришћанског града. Занимљива је легенда о царици и свињару који је, пошто је довео воду у град, узео царицу за жену и побегао.  

Хидроелектрана у Вучју

Хидроелектрана се налази близу села Вучја, око 17 километара далеко од Лесковца. (Ђорђе… – чика Драган) Први киловати електричне енергије из хидроелектране, смештене у живописном амбијенту реке Вучјанке, потекли су 11. децембра 1903. године по старом, односно 24. децембра по новом календару. Датум није случајно одабран, јер је истога дана 1877. године Лесковац ослобођен од Турака, тако да су на симболичан начин повезана два датума од историјске важности за овај крај. Друга је по старости хидроелектрана у Србији, после хидроелектране у Ужицу, на реци Ђетињи, која је изграђена две године раније. Оно по чему је ипак прва и без конкуренције у овом делу Балкана, је чињеница да и данас ради и производи електричну енергију, као што је радила током целог протеклог века, осим кратког периода на крају Другог светског рата, услед диверзије на постројењима.      

Музеј текстилне индустрије у Стројковцу

Предузимљиви лесковачки трговци су своју идеју, да оснују прву фабрику, спровели у дело 1884. године у селу Стројковцу, 11 км јужно од Лесковца на путу за Вучје. Подигли су фабрику гајтана која је била смештена у неколико трошних зграда, која је имала воденицу и неколико чаркова. Погонска снага је била вода из реке, а фабрика је производила гајтане који су у то време имали најбољу прођу на тржишту. На тај начин су ударени темељи познатој лесковачкој индустрији текстила по којој је Лесковац дуги низ година био познат као “Мали Манчестер”, а сама фабрика данас је претворена у музеј. У згради лево од главног објекта су изложени оригинални предмети који представљају процес производње гајтана, док се у приземљу главне зграде (воденице), налази етно поставка народног музеја, а на спрату музеј текстилне индустрије.  

Шоп Ђокићева кућа

Зграда се налази у самом центру града на Масариковом тргу и саграђена је пре више од 140 година. Објекат је реконструисан почетком 80-тих година чиме је оригинални објекат добио комплетно нову форму. Рађена је у балканском стилу грађанске архитектуре XIX века са приземљем и спратом. Оно што највише упада у очи јесте отворена диванана на спрату са интересантном делимично сачуваном таваницом, постављена на средини дворишне фасаде. Лево од улаза воде дрвене степенице на спрат, где се налазе главне просторије. У највећој и најлепшој соби се налази најинтересантнији декоративни елемент целог објекта, врло лепа и богата таваница урађена у дуборезу, каквих код нас нема много сачуваних. Што се тиче унутрашње декорације, она се налази, као и увек у тој архитектури, на таваницама, углавном у различито обрађеним розетама, затим на оквирима врата и прозора. Веома интересантни су дводелни дрвени капци на прозорима, од којих се један вертикално спушта под прозор, а други диже. Овај објекат је један од ретких сачуваних, те је као такав, стављен под заштиту државе. У њему су данас смештене просторије Туристичке организације града Лесковца. Отворена је за посетиоце у току радног времена, од 8-15ч.

Кућа Боре Димитријевића Пиксле

Налази се у центру града у близини Саборног храма, представља типичну зграду балканског стила, али нема тачних података о години настанка. Једно време била је седиште турског паше, а сама кућа представља реконструкцију градске куће с краја XIX века. То је једноспратна зграда чија је фасада према улици са два еркера на конзолама, а према дворишту са затвореном дивананом испред које се налази улаз. У зграду се улази право у мали хол, из кога воде дрвене степенице за спрат. У приземном делу постоји и подрум који је за неколико степеника нижи од пода приземља и у који може да се уђе и са улице. У појединим собама сачувала су се првобитна врата, таванице од дрвета и долапи узидани у зидове. Зграда је претрпела и знатне измене и преправке и донекле је цела зграда доведена у њено првобитно стање. Свака соба је реконструисана на основу оригиналних докумената. У кући се данас налази стална етно поставка лесковачког Народног музеја и отворена је за посетиоце радним данима од 9 до 16ч.

Споменик Томи Здравковићу

Споменик Ослободиоцима

Овај се споменик налази у градском парку у центру Лесковца. Подигнут је поводом педесетогодишњице ослобођења од Турака 23. октобра 1927. године у част ослободиоцима и браниоцима Лесковца у борбама од 1912-1918. године. На самом споменику се налази фигура борца, изливена у бронзи на високом постољу од црвеног гранита (Драгомир Симоновић)-чика Драган. Рад је вајара Драгутина Арамбашића и представља ратника са Солунског фронта у пуној ратној опреми. На споменику су исписане речи “Палим за слободу-захвални Лесковчани”.

Спомен парк у Лесковцу

На источној падини Хисара, по пројекту Богдана Богдановића, изграђен је 1971. године, у славу стрељаних и погинулих мештана овог краја и поводом тридесете годишњице оружаног устанка у Лесковцу. Око централног споменика, који симболизује Грчку богињу Нику, окупља се седамнаест каменова са симболима живота и именима најистакнутијих бораца Лесковачког краја.