Хидроелектрана у Вучју

Хидроелектрана се налази близу села Вучја, око 17 километара далеко од Лесковца. (Ђорђе… – чика Драган) Први киловати електричне енергије из хидроелектране, смештене у живописном амбијенту реке Вучјанке, потекли су 11. децембра 1903. године по старом, односно 24. децембра по новом календару. Датум није случајно одабран, јер је истога дана 1877. године Лесковац ослобођен од Турака, тако да су на симболичан начин повезана два датума од историјске важности за овај крај. Друга је по старости хидроелектрана у Србији, после хидроелектране у Ужицу, на реци Ђетињи, која је изграђена две године раније. Оно по чему је ипак прва и без конкуренције у овом делу Балкана, је чињеница да и данас ради и производи електричну енергију, као што је радила током целог протеклог века, осим кратког периода на крају Другог светског рата, услед диверзије на постројењима.      

Музеј текстилне индустрије у Стројковцу

Предузимљиви лесковачки трговци су своју идеју, да оснују прву фабрику, спровели у дело 1884. године у селу Стројковцу, 11 км јужно од Лесковца на путу за Вучје. Подигли су фабрику гајтана која је била смештена у неколико трошних зграда, која је имала воденицу и неколико чаркова. Погонска снага је била вода из реке, а фабрика је производила гајтане који су у то време имали најбољу прођу на тржишту. На тај начин су ударени темељи познатој лесковачкој индустрији текстила по којој је Лесковац дуги низ година био познат као “Мали Манчестер”, а сама фабрика данас је претворена у музеј. У згради лево од главног објекта су изложени оригинални предмети који представљају процес производње гајтана, док се у приземљу главне зграде (воденице), налази етно поставка народног музеја, а на спрату музеј текстилне индустрије.  

Шоп Ђокићева кућа

Зграда се налази у самом центру града на Масариковом тргу и саграђена је пре више од 140 година. Објекат је реконструисан почетком 80-тих година чиме је оригинални објекат добио комплетно нову форму. Рађена је у балканском стилу грађанске архитектуре XIX века са приземљем и спратом. Оно што највише упада у очи јесте отворена диванана на спрату са интересантном делимично сачуваном таваницом, постављена на средини дворишне фасаде. Лево од улаза воде дрвене степенице на спрат, где се налазе главне просторије. У највећој и најлепшој соби се налази најинтересантнији декоративни елемент целог објекта, врло лепа и богата таваница урађена у дуборезу, каквих код нас нема много сачуваних. Што се тиче унутрашње декорације, она се налази, као и увек у тој архитектури, на таваницама, углавном у различито обрађеним розетама, затим на оквирима врата и прозора. Веома интересантни су дводелни дрвени капци на прозорима, од којих се један вертикално спушта под прозор, а други диже. Овај објекат је један од ретких сачуваних, те је као такав, стављен под заштиту државе. У њему су данас смештене просторије Туристичке организације града Лесковца. Отворена је за посетиоце у току радног времена, од 8-15ч.

Кућа Боре Димитријевића Пиксле

Налази се у центру града у близини Саборног храма, представља типичну зграду балканског стила, али нема тачних података о години настанка. Једно време била је седиште турског паше, а сама кућа представља реконструкцију градске куће с краја XIX века. То је једноспратна зграда чија је фасада према улици са два еркера на конзолама, а према дворишту са затвореном дивананом испред које се налази улаз. У зграду се улази право у мали хол, из кога воде дрвене степенице за спрат. У приземном делу постоји и подрум који је за неколико степеника нижи од пода приземља и у који може да се уђе и са улице. У појединим собама сачувала су се првобитна врата, таванице од дрвета и долапи узидани у зидове. Зграда је претрпела и знатне измене и преправке и донекле је цела зграда доведена у њено првобитно стање. Свака соба је реконструисана на основу оригиналних докумената. У кући се данас налази стална етно поставка лесковачког Народног музеја и отворена је за посетиоце радним данима од 9 до 16ч.