[et_pb_section admin_label=”section” background_color=”#27323a” inner_shadow=”off” parallax=”off”][et_pb_row admin_label=”row”][et_pb_column type=”4_4″][et_pb_text admin_label=”Text” background_layout=”dark” text_orientation=”center” use_border_color=”off” border_color=”#ffffff” border_style=”solid”]
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ
Лесковац је град са богатом културном традицијом, испуњен мноштвом културно-историјских споменика. После савежничког бомбардовања 1944. године …
ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
Саборна црква Свете Тројице у Лесковцу (слика)
Саборна црква се налази у самом центру града у улици Учитеља Јосифа 21. Грађена је од 1921. до 1931. године. Црква је подигнута у српско-византиском стилу. Основа цркве је приближно квадратног облика, а у основи је равнокраки крст са пет купола. Споља је толико украшена орнаментиком да превазилази све цркве у земљи у том погледу. Велике иконе на зиду рађене су више у декоративном стилу него ли у живописном. Изнутра има три галерије. На десној и левој постављена је још по једна црква-капела. Предња галерија служи за хор. Главна црква је посвећена првом дану Свете Тројице. Генерални план израдио је г. Василије Андрасов.
Свечаном освећењу је присуствовао, поред највиших црквених великодостојника, и краљ Југославије Александар И Карађорђевић.
Црква “Оџаклија” у Лесковцу (слика)
У црквеном комплексу Саборне цркве, налази се стара црква “Оџаклија”, саграђена 1803. године, посвећена рођењу Пресвете Богородице. Широка, а ниска, црква изгледа као да је утонула у земљу. И не само да тако изгледа, већ је стварно укопана за око 1 метар, како не би упадала у очи тадашњим турским властима. Црква је обновљена 1992. године и од тада је поново у функцији.
Архитектура цркве није значајна. Јединствена је по томе што у њој постоји озидан оџак, што није карактеристично за данашње цркве. Лесковчани су у цркви, изговарајући се пред Турцима да граде кућу свом свештенику, начинили у огњиште и димњак.
Стара црква представља једнобродну базилику, има трем са аркадама и дрвеним стубовима на јужној и западној страни. “Оџаклија” је зидана од ћерпића са дебелим зидовима. Дуж целог свода и у самим зидовима уграђивани су земљани лонци распоре|ени на размаку од по један метар, са грлићима окренутим ка унутрашњости цркве, па се у зидовима могу видети ситне рупе што доприноси изузетној акустици.
Црква Свете Петке у Кумареву (слика)
Храм Св. Параскеве се налази у селу Кумареву, 5 км источно од Лесковца. Подигнута је око 1800. године, а обновљена у периоду од 1930-1933. године и једна је од најрепрезентативнијих сеоских цркава. Стилски представља синтезу барокног третмана и традиционалне српско-византијске форме. Живописана је 1803. године, и иако је сликарство примитивно, црква ипак заслужује пажњу с обзиром да је подигнута уочи Карађорђевог устанка.
Поред ове цркве саграђена је и “нова црква”, тридесетих година двадесетог века, која је рађена по триконхалном моравском плану са уписаним крстом, једном куполом и звоником са припратом.
Црква Свете Петке у Рудару и конак (слика)
4 км јужно од Лесковца, налази се манастирски комплекс кога чине црква Св. Петке, складан и леп конак и старо гробље.
Тачан датум градње ове цркве није познат. Претпоставља се да је настала на темељима једнобродне ранохришћанске базилике, од које су, приликом обнове 1799. године, сачувани централни и олтарски део. Старе иконе са иконостаса су замењене 1907. и 1908. године.
Поред храма се налази конак који представља један од најлепших примерака профане грађевинске архитектуре балканског стила. Не може да се утврди када је зидан, али свакако да има више од 150 година од када је подигнут, судећи по облику и начину изградње. Сама зграда има приземље и спрат, а основа зграде је у облику слова “Т”. Постоји и велики доксат испод кога се улази у приземље, затим велики хол и дрвене степенице које воде на спрат. Ова грађевина интересантне спољашности поседује сачуване аутентичне дрвене прозорске капке на спрату и велики димњак, због чега и спада у ред најлепших објеката те врсте у Србији. (фреска-Мики)
Црква Светог Јована Крститеља у Вучју (слика)
Подигнута на лепом месту, у византијском стилу, у кањону реке Вучјанке, налази се на око 18 км од Лесковца. Црква Св. Јована Крститеља је грађена у периоду изме|у 1935. и 1938. године на рушевинама старе цркве, задужбине Николе Скобаљића. Изграђена је од тесаног камена и изнутра је осликана фрескама. Грађевина се састоји и од дугачке отворене припрате повезане тремом са једноспратним звоником на западу.
Јашуњски манастири (слике)
Изнад села Јашуње, 13 км североисточно од Лесковца, налазе се два манастира, женски-Св. Богородице и мушки манастир-Св. Јована Крститеља, који су удаљени један од другог око километар и по. Манастири су једнобродне грађевине чији ће иконопис заинтересовати све љубитеље уметности.
Манастир Свете Богородице је подигла монахиња Ксенија са монахињама Теофом, Мартом и Маријом 1499. године чији се ктиторски портрет налази у припрати. Све четири су насликане у цркви као монахиње и жене у годинама, али се о њима не зна ништа. Натписи око њихових ликова су сасвим кратки, налазе се само помени њихових имена. У цркви постоје два животописа, један из времена градње а други из XИX века. Манастир Св. Богородице је мала грађевина која у основи има правоугаоник која се на истоку завршава полукружном апсидом, а на западу правоугаоном припратом.
Манастир Св. Јована Крститеља је подигао Андроник Кантакузен са браћом 1517. године. Архитектура овог манастира је репрезентативнија. Зидана је комбиновањем правилно обликованог камена и опеке. То је јединсвена грађевина са по два пиластра на јужном и северном зиду. На истоку је полукружна апсида, а на западу правоугаона припрата уз коју је отворен трем.
Нико не може да остане равнодушан пред фрескама, којима је осликана и спољашност мушког манастира.
(скратити)
СПОМЕНИЦИ
Споменик незнаном јунаку на Хисару (слика)
На брду Хисар, изнад Лесковца, налази се споменик незнаном јунаку у облику обелиска. Подигнут је на Видовдан 28. јуна 1922. године. Иако нема писаних извора о идентитету борца коме је споменик подигнут, установљено је да је “незнани јунак” заправо Владимир М. Лазаревић, поручник Петнаестог пешадијског пука родом из Алексинца, који је херојски дао свој живот 26. октобра 1915. године бранећи положај на Хисару од Бугара.
Спомен парк у Лесковцу (слика)
На источној падини Хисара, по пројекту Богдана Богдановића, изграђен је 1971. године, у славу стрељаних и погинулих мештана овог краја и поводом тридесете годишњице оружаног устанка у Лесковцу. Око централног споменика, који симболизује Грчку богињу Нику, окупља се седамнаест каменова са симболима живота и именима најистакнутијих бораца Лесковачког краја.
Споменик ослободиоцима (слика)
Овај се споменик налази у градском парку у центру Лесковца. Подигнут је поводом педесетогодишњице ослобођења од Турака 23. октобра 1927. године у част ослободиоцима и браниоцима Лесковца у борбама од 1912-1918. године. На самом споменику се налази фигура борца, изливена у бронзи на високом постољу од црвеног гранита (Драгомир Симоновић)-чика Драган. Рад је вајара Драгутина Арамбашића и представља ратника са Солунског фронта у пуној ратној опреми. На споменику су исписане речи “Палим за слободу-захвални Лесковчани”.
Споменик Кости Стаменковићу (слика)
Споменик Кости Стаменковићу је постављен ,такође, у парку у центру Лесковца. Окренут је према Хисару и споменику. Откривен је 11. октобра 1988. године.
Споменик ка Власотинцу (слике)
Недалеко од Лесковца, на путу према Власотинцу, налази се још један споменик посвећен ратницима изгинулим злосрећне 1915. године у чувеном лесковачком противудару.
Текст исписан на плочи подсећа на споменик Спартанцима и Леониди у Термопилима. Споменик је реплика споменика срушеног приликом изградње нове трасе ауто-пута.
КУЋА БОРЕ ДИМИТРИЈЕВИЋА ПИКСЛЕ (слика)
Налази се у центру града у близини Саборног храма, представља типичну зграду балканског стила, али нема тачних података о години настанка. Једно време била је седиште турског паше, а сама кућа представља реконструкцију градске куће с краја XИX века.
То је једноспратна зграда чија је фасада према улици са два еркера на конзолама, а према дворишту са затвореном дивананом испред које се налази улаз. У зграду се улази право у мали хол, из кога воде дрвене степенице за спрат. У приземном делу постоји и подрум који је за неколико степеника нижи од пода приземља и у који може да се уђе и са улице. У појединим собама сачувала су се првобитна врата, таванице од дрвета и долапи узидани у зидове.
Зграда је претрпела и знатне измене и преправке и донекле је цела зграда доведена у њено првобитно стање. Свака соба је реконструисана на основу оригиналних докумената.
У кући се данас налази стална етно поставка лесковачког Народног музеја и отворена је за посетиоце радним данима од 9 до 16х.
ШОП-ЂОКИЋЕВА КУЋА (слика)
Зграда се налази у самом центру града на Масариковом тргу и саграђена је пре више од 140 година. Објекат је реконструисан почетком 80-тих година чиме је оригинални објекат добио комплетно нову форму. Рађена је у балканском стилу грађанске архитектуре XИX века са приземљем и спратом. Оно што највише упада у очи јесте отворена диванана на спрату са интересантном делимично сачуваном таваницом, постављена на средини дворишне фасаде. Лево од улаза воде дрвене степенице на спрат, где се налазе главне просторије. У највећој и најлепшој соби се налази најинтересантнији декоративни елемент целог објекта, врло лепа и богата таваница урађена у дуборезу, каквих код нас нема много сачуваних.
Што се тиче унутрашње декорације, она се налази, као и увек у тој архитектури, на таваницама, углавном у различито обрађеним розетама, затим на оквирима врата и прозора. Веома интересантни су дводелни дрвени капци на прозорима, од којих се један вертикално спушта под прозор, а други диже. Овај објекат је један од ретких сачуваних, те је као такав, стављен под заштиту државе. У њему су данас смештене просторије Туристичке организације и Оделења Министарства за просвету.
Отворена је за посетиоце у току радног времена, од 8-15х.
МУЗЕЈ ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ У СТРОЈКОВЦУ (слика)
Предузимљиви лесковачки трговци су своју идеју, да оснују прву фабрику, спровели у дело 1884. године у селу Стројковцу, 11 км јужно од Лесковца на путу за Вучје. Подигли су фабрику гајтана која је била смештена у неколико трошних зграда, која је имала воденицу и неколико чаркова. Погонска снага је била вода из реке, а фабрика је производила гајтане који су у то време имали најбољу прођу на тржишту. На тај начин су ударени темељи познатој лесковачкој индустрији текстила по којој је Лесковац дуги низ година био познат као “Мали Манчестер”, а сама фабрика данас је претворена у музеј.
У згради лево од главног објекта су изложени оригинални предмети који представљају процес производње гајтана, док се у приземљу главне зграде (воденице), налази етно поставка народног музеја, а на спрату музеј текстилне индустрије.
ХИДРОЕЛЕКТРАНА У ВУЧЈУ (слика)
Хидроелектрана се налази близу села Вучја, око 17 километара далеко од Лесковца. (Ђорђе… – чика Драган)
Први киловати електричне енергије из хидроелектране, смештене у живописном амбијенту реке Вучјанке, потекли су 11. децембра 1903. године по старом, односно 24. децембра по новом календару. Датум није случајно одабран, јер је истога дана 1877. године Лесковац ослобођен од Турака, тако да су на симболичан начин повезана два датума од историјске важности за овај крај.
Друга је по старости хидроелектрана у Србији, после хидроелектране у Ужицу, на реци Ђетињи, која је изграђена две године раније. Оно по чему је ипак прва и без конкуренције у овом делу Балкана, је чињеница да и данас ради и производи електричну енергију, као што је радила током целог протеклог века, осим кратког периода на крају Другог светског рата, услед диверзије на постројењима.
СКОБАЉИЋ ГРАД (слика)
Остаци тврђаве, познате под именом Скобаљић град, налазе се на падинама планине Кукавице изнад Вучја, на 18 километара јужно од Лесковца.
Утврђење потиче из XВ века и саградио га је српски војвода Никола Скобаљић када је бранио подручје Дубочице од Турака. Простирао се на површини од око једног хектара. Састоји се од Горњег, Доњег града и подграђа. Најмоћнији бедеми се налазе на западу, а на северу се налази одбрамбени ров. Две куле су дијагонално постављене, мања се налази поред капије која води у Доњи град а већа-Донжон кула се налази у северозападном делу и њени зидови су очувани до висине приземља. Доњи град са подграђем се простире источно од Горњег града и прати конфигурацију терена.
На локалитету су пронађени остаци амфора и рановизантијске грнчарије.
Скобаљић град је био мало али значајно утврђење које је живело до 1454. године када са његовим падом ова област потпада под турску власт?
До града се долази шумском стазом која полази од централе у Вучју.
АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА
ЦАРИЧИН ГРАД (слике-сад и како је вероватно изгледао)
Локалитет Царичин град се налази на око 29 километара западно од Лесковца.
Претпоставља се да га је основао Јустинијан И у ВИ веку. Био је црквено и административно-управно средиште целог северног Илирика и јако војно утврђење.
Само налазиште се простире на платоу од 42 000 матара квадратних. Град је био окружен бедемима, а поред спољних утврђења откривени су и унутрашњи бедеми који град деле на три архитектонске целине, на које се надовезују широко подграђе и споменици у ближој и даљој околини. На највишем платоу, издиже се Акропољ који је био у служби архиепископије. Испод њега лежи Горњи град, чији је средишњи део представљао кружни трг где се одвијао јавни живот града и где су се укрштале главне градске комуникације. На јужни део Горњег града наслања се нова целина, Доњи град, у којем су откривени сакрални објекти, објекти јавног карактера и стамбена четврт.
Царичин град је живео кратко. Већ почетком ВИИ века је у налету Авара и Словена срушен. На његовим рушевинама није подигнуто ново насеље и тако је задржао чисту основу рановизантијског и дух хришћанског града.
Занимљива је легенда о царици и свињару који је, пошто је довео воду у град, узео царицу за жену и побегао.
ЕТНО-АРХЕОЛОШКИ ПАРК НА ХИСАРУ (слика)
На брду Хисар, на површини од 24 хектара, налази се етно-археолошки комплекс. Досадашња археолошка истраживања брда Хисар, потврђују да су на овим просторима, вековима уназад живеле различите културе. Нађен је материјал који указује на неколико раздобља, од праисторијског, преко византијског до турског. Проналасци указују на трагове из 13. до 10. века пре нове ере, што говори о присуству Дарданаца на овим просторима.
Прва археолошка ископавања на Хисару су извршена 1954. године на источној падини где је откривена једнобродна црква од камена малих димензија. Од 1998. године се интензивно обављају археолошка истраживања на овом локалитету. Један од најзначајнијих проналазака на Хисару је гвоздена игла (жезло) од чистог, нерђајућег гвожђа. Комад је компактан, без икаквих примеса и као такав представља епохално откриће. Установљено је да се чак и применом савремене технологије овакви примерци не могу излити. Пронађени су на Хисару и тргови фресака из 12. и 13. века. У периоду од 2002-06. године, на падинама и платоу, откривен је велики број архитектонских и других објеката, мноштво керамичког материјала, новца и велики број археолошких предмета од метала, стакла, кости и камена. 2004. године откривени су зидови са траговима римских опека, а посебну вредност има пронађени диптих од слоноваче са копчом. Најновији проналазак је сребрна копча. (скратити)
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]
